Daj svoje mišljenje.
Kada se osvrnem iza sebe shvatam da sam mnoge stvari započinjala i ostavljala ih nedovršene iz nekih glupih razloga. Krenula u školu plivanja kao klinka, išla par puta i taman kada sam se opustila i bila na korak do toga da naučim prestala sam da odlazim. A razlog je jer su prestala deca sa kojima sam išla, pa nisam imala sa kim. Do toga da sam krenula na fakultet i nisam ga završila evo već punih devet godina zbog najpre početne nesnađenosti, a na kraju lenjosti i nediscipline da se izborim i sa onim što mi baš ne leži i što nije po mojoj meri, kao što su pojedini predmeti. Uskoro ću 29 godina i suviše mlako sam shvatila život, a to je moralo drugačije. Sada i kada bih nešto da menjam prvo bih da dovršim ovo sve započeto, ali ne znam kako da se pokrenem, jer kako vreme odmiče sve to započeto a nedovršeno mi je i dalje najveća kočnica.
