Daj svoje mišljenje.
Moja starija sestra je uvek bila znatno lepša od mene. Savršeni osmeh, prelepa gusta kosa, visoka sa manekenskom građom. Ja sam nosila naočare i protezu, imala taknu i retku kosu i bila jezivo mršava. Kada sam ušla u pubertet promenila sam se. Izrasla, dobila obline, zubi se ispravili, postala sam druga osoba. Ona se udala jako mlada, dobila dete ugojila se nenormalno i zapustila. U međuvremenu ja sam našla dobar posao i dosta se negujem i izgledam nikad bolje. Boli me to što koliko god da joj pomažem (finansijski, čuvam decu, uvek joj se nađem), ona oseća potrebu da me ,,spusti". Poslednji put je komentarisala da ništa ne vidi od mog nosa. Ja imam malo veći nos, ali uopšte ne toliko koliko ona to preuveličava. Ja objektivno jako lepo i negovano izgledam dok je ona jezivo gojazna i odavno ne liči na sebe. Ipak nikad joj nisam nešto ružno rekla, ali uvek budem na ivici jer konstantno ima negativne komentare vezane za mene, moj izgled i postupke. Pritom je 8 godina starija, nismo deca.
