Daj svoje mišljenje.
Par meseci posle porođaja, sam se vratila u teretanu, pre svega jer mi prija da bar dva puta nedeljno imam sat vremena za sebe. Muž me podržava, majka i svekrva nam pomažu i na tome im hvala. Jednom prilikom sam ostavila malu kod mojih, i kako sam žurila za trening, nisam ni ulazila unutra. Videle su me starija komšinica i njena neudata ćerka, koja je par godina starija od mene. Naravno, pitale su me gde žurim i kad sam rekla da idem na trening... Joj ljudi moji, ova starija me najstrašnije izvređala kako sam neodgovorna, nesavesna, sebična i samoživa. Ja onako pogledam u mlađu komšinicu očekujući podršku, ali i ona je samo nastavila. Rekla mi je, da je ona na mestu mog muža, odavno bih ja bila samohrana majka. Iako je možda trebalo da ćutim, rekla sam joj, da ima decu i da ima muža, znala bi koliko prija sat vremena tišine. Nisam se ni ja mlada udala, tek sa 35, ne vređam nikog ko nema decu, ali kad već napadaju, morala sam da se branim.
