Daj svoje mišljenje.
Sinoć je kod mene bila drugarica iz osnovne škole. U jednom momentu preko grupnog poziva je zovu njena ćerka i sestra, a ćerka joj kaže 'mama mama nadam se da nisi zaboravila da kupiš tortu babi i dedi', a na to njena sestra se nadovezuje i kaže 'jesi li kupila tortu, baš su srećni mama i tata'... Kad su prekinuli poziv pitala sam je šta slave odgovorila je '40 godina braka'.. Prvo sam progutala knedlu, a onda sam joj čestitala.. Kad je otišla svojoj kući otrčala sam do kupatila, zaključala se i počela da plačem kao malo dete.. jer sam shvatila da moji roditelji ne da nikada nisu slavili godišnjicu braka već mislim da mrze dan kad su se venčali.. Ja ništa ne znam o tome kako su se oni upoznali, kad je bio datum kad su se venčali.. ništa ne znam jer se o tome nikada ne govori.. Ali zato odlično znam kako izgleda kad jedno drugom prete, kad se odvratno svađaju, kad se tuku, kad razbijaju stvari itd.. Dobro pa sam i malo normalna...
