Daj svoje mišljenje.
Nikada neću zaboraviti taj osećaj slomljenosti i bola kada sam saznala da me je prevario. Gledala sam u taj telefon i samo sam prvo krenula da se smejem, to mi je bila prva reakcija verovatno od šoka. Onda su zatim krenule suze, nisam više mogla da dišem gušila sam se u očaju. Plačem, sedim i ne mogu da ustanem. Mislim i da sam tad doživela napad panike. Od sveg plača i šoka sam samo htela da spavam, a kad se probudim da to sve ne bude istina i da je to sve bio samo san. Oprostila sam mu, on se stvarno promenio na bolje i skroz drugi je čovek, ali ta izdaja će uvek da boli. Samo se malo bojim da opet ne saznam da me vara, tad bi stvarno bilo gotovo. Jednu šansu mogu dati svakome, vredi nekad oprostiti, ali čim bi opet to uradio nema više sledeće šanse. Znam da me drugi put ne bi toliko ni bolelo i da bi nastavila brzo dalje.
