Ispovesti

Kada smo bili mlađi, brat i ja smo išli kod brata i sestre od tetke, nekada i po par puta godišnje. Letovanje je bilo obavezno, pa se dešavalo da odemo i u toku zime ili bilo kog raspusta. Kao klinac sam jako teško podnosio naše rastanke. Uvek sam imao onu "knedlu" u grlu i često sam bio na ivici plača ali nisam plakao pred njima. Jedne godine nisam osetio baš nikakvu tugu zbog našeg rastanka jer sam znao da kroz par dana krećem u srednju školu, tamo ću upoznati dosta drugara i bio sam veoma ravnodušan. Tak sada, godinama kasnije, sam odlučio da krenem tamo sa bratom i drugarom. Bilo nam je prelepo, uživali smo. Vratili smo se sa puta i već nedelju dana mi je teško da se naviknem na sve. Ne znam šta da radim, jako mi je teško. Evocirale su se uspomene i preplavile me emocije.