Ispovesti

Osećam da mi se život raspada. Na poslu mi je sve gore i gore, plata nije ni 100k. Radno vreme postaje sve duže, raste broj zaduženja, a broj zaposlenih opada. Drugi posao je jako teško naći za moju struku. Nemam auto, da uštedim isto ne mogu, ne mogu se odvojiti od roditelja, koji su sve stariji, bolesniji, nervozniji i na već tešku situaciju ni ne mogu da im se požalim, odmah budem sasečen u korenu. Ćutljiv sam, te nemam prijatelje ni devojku, niti sam neki društvenjak al ajde na to sam i navikao odavno. Ono što najviše boli je kad sa 32 godine niste u stanju da izgradite život gde ne morate da brinete o najosnovnijim potrebama. Priča budi dobar i pošten, završi faks, nađi posao, nikome ne duguj i gledaj svoja posla očito ne prolazi ovde!