Ispovesti

Otkako znam za sebe, usamljena sam! Ok, imam porodicu, hvala Bogu, ali mislim na socijalni život. Nikad nisam bila dovoljno prihvaćena, teško sam sticala drugarice, imala dve kljakave ljubavne veze, a ulagala sam mnogo u te odnose. Tek posle bih shvatila da sam zloupotrebljena. Nisam ružna fizički, pa da je to razlog, kulturna sam, lepa, vaspitana, normalna, tako me opisuje okolina, ali... Niti imam s kim na letovanje, niti u izlazak, niti da kafu popijem, ako ne računam par starijih koleginica s posla. Ne znam da li je problem u meni ili malom mestu gde živim, šta ako se preselim, pa negde drugo imam isti problem?! Jer i na fakultetu u dr.gradu sam doživljavala nedovoljno pažnje ili neprihvatanje i bila usamljena dosta puta. To boli! Iako sada u tridesetim to boli manje i našla sam mehanizme da ispunim vreme, nije mi svejedno, jer čovek nije za samoću.