Ispovesti

Počelo je od par poruka samo kad nisam na poslu u vezi posla. Posle smo počeli raditi zajedno na projektima svesno birajući da putujemo zajedno i povremeno odemo na kafu. Nikada mi ništa nije predložio neumesno niti je bilo šta što radimo više od drugarskog ili kolegijalnog odnosa. Sada ne mogu dočekati njegovu poruku. I dalje je to pretežno u vezi posla ali nekada mi u pola 10 uveče pošalje poruku da me nešto obavesti i nakon par poruka se završi dopisivanje. Ne znam šta me je snašlo u životu jer nismo slobodni. Ako mi ja prva pošaljem nešto iste sekunde odgovori. Dogovorili smo se da idemo na doručak (našli smo razlog da častimo) i nećemo biti sami, i opet to sve izgleda drugarski. Ali ja ne prestajem misliti o njemu i mislim da mi ovo nije trebalo u životu.