Mnogo mi je žao što nismo sebi uspeli da ispunimo neke sitne želje. Da vozimo motor, roštiljamo u prirodi, odemo na kampovanje... Ceo život živimo skromno, roditelji su mi nastvanici u penziji, uvek divni, nasmejani i ljubazni, vrlo cenjeni, ali nisu nikada uspeli ni auto sebi da kupe kamoli da priušte stan, letovanje... Mučenje tokom srednje, faksa, na početku karijere, prvih godina braka s decom, pa još se brini o njima i kupi roditeljima garsonjeru da se ne muče. Posle zbrinjavaju sebe, pa ženinu majku, decu u srednjoj itd... Ne mogu više. Posle posla samo hoću da legnem i da nikoga ne gledam i ne pričam. Ni ženi nije mnogo bolje. Toliko rada, misli o poslu, računima, obezbeđivanju dece. I to tek pošto smo ih iškolovali, valjda bi sad trebalo da budemo puni elana, ne znam šta je ovo?
Ostavi svoj komentar
#240
mrzim svog decka i udacu se za njega zbog para..hahaha
odobravam 1645 • osudujem 9041 • komentari 129
Detaljnije
Ispovest dana
U oktobru se udaje jedna rođaka tako da ja ostajem i sa mamine i sa tatine strane jedina koja nema dečka.. Iako mi je oduvek bila želja da jednog dana imam svoju porodicu, shvatam da se to nikada neće...
odobravam 81 • osuđujem 222 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Moja žena je veoma nesigurna osoba. Tiha, povučena, stidljiva. Od kako je u braku sa mnom pročela je da se opušta. Juče je odgovorila bezobraznom komšiji baš onako kako treba. Prvo je bila ponosna, po...
odobravam 2072 • osuđujem 24 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam 34 godine, sina od 3 godine, razvedena sam. Imam svoj stan, automobil, radim kao rukovodilac za jugoistočnu Evropu u jednoj američkoj kompaniji za platu od 3400 evra, dobro izgledam. Iako sam čvr...
odobravam 3190 • osuđujem 97 • komentari 0
Detaljnije
