Ispovesti

Imam 23 godine, znam znam (još si mlada, nisi još zrela, promenićeš mišljenje itd) nemojmo o tim frazama. Imala sam samo ozbiljne i duge veze, ali sve mi brzo dosadi, monotonija u svakom odnosu me jako hladi, i bojim se već unapred braka i baš te monotonije. Odrasla sam u prelepoj i srećnoj porodici, i htela bih najviše na svetu da i moja deca tako odrastaju, ali prosto me brine moj karakter i to što već sada ne mogu da zamislim takav svoj život da budem sa nekim ko mi je dosadio sa kim nemam hemije...(najtužnije je a ne morate priznati je, baš to što je 90% brakova bez te iste hemije i ljubavi). Ja znam da nije sve u tome da se kasnije i život predoredi deci i nekim drugim stvarima, ali kako vi razmišljate, kako vi koji imate takav problem u braku se nosite sa tim, kako u nedostatku i toj hladnoći uspete da se ne zaljubite u nekoga i da odolite, da sačuvate brak?