Daj svoje mišljenje.
Trenutno prolazim kroz jako izazovan period kad mi retko šta ide i to traje mesecima. Primetila sam da kad god mi ne ide ja na neki način ,,kažnjavam‘‘ sebe u smislu da se zatrpam poslovima a ima dana kada ništa ne bih radila i kao da ne dozvoljavam sebi nikakvu radost u životu, čak ni neke najmanje sitnice. Primetila sam i da su moji roditelji i brat zapravo isti i očekuju samim tim da kad ti ne ide nema nekog preteranog odmora i još si okarakterisan kao čudan ako te vide veselog. Više kao da su začuđeni jer kako možeš biti radostan ako ti ne ide. Ne razumem zašto je čudno i kako uopšte pomaže celoj situaciji da ja padnem u još veću depresiju jer mi trenutno ne ide u životu. Studiram i zavisim od njih finansijski pa zato moram da istrpim sve te komentare ali mi je baš nekako žao da ljudi ne vide da će time samo pogoršati stvari. Čak sam i samu sebe uhvatila kako ,,krijem‘‘ kad mi se nešto lepše desi jer kao da nemam prava da podelim to s njima jer se i oni brinu zbog mene trenutno.
