Ispovesti

Uvek se trudim da ostanem pozitivna i svesna sam da zapravo na taj način potiskujem emocije. U porodici imam brata koji uvek priča o meni loše jer se nekada ne osećam dobro da ga uslužim i taj dan bi se samo udaljila od svih, isplakala I vratila na svoje. Međutim, problem je što jedina ja i pokušavam da to promenim, majci stalno objašnjavam da je u redu sa se odmori i da ne treba uvek da služi osobe oko sebe. Evo, nekada može i on sam sebi da skuva kafu ili da namesti svoj krevet. Ovako se ništa ne postiže i on postepeno postaje sve gori i gori. Pored toga, delim sobu sa njim i nekada postaje stalno teško boraviti u toj prostoriji. Par puta mi dođe da zaplačem ali je mogu u tom trenutku. Želela bih da imam svoj prostor.