Daj svoje mišljenje.
Uvek sam sve u životu morala sama i strašno sam umorna. Sama sam radila sve što je trebalo za školu, nikad niko nije seo da uči sa mnom ili da mi pomogne oko domaćeg. Sama radim nekoliko poslova, otac mi nikad ni sa čim nije pomogao, ni koji dinar da mi kane. Takođe, niko u porodici, ni čokoladu da mi kupi (osim što su davali za rođ). Živim sama i u poslednje vreme sam toliko premorena od posla, da nikako ne mogu da raspremam i sve sam zapustila. Volela bih da je mama ponudila da mi samo jednom pomogne. Sad sam već odrasla i naravno, nije dužna da mi pomaže, ali zna koliko radim i toliko bi mi taj gest značio. Ljudima roditelji kupe stanove, pomažu oko svega, tata pomaže finansijski, mama nešto spremi kad se odsele. Meni apsolutno ništa. Tako sam potrošena u 20im godinama, da nije realno. Morala sam makar ovde sebi da olakšam.
