Ispovesti

Ne volim ljude kojima se vrednost čoveka svede na radnu sposobnost. One koji prvo primete koliko neko radi i koliko je fizički sposoban. Ljude kojima si vredan samo ako si iscrpljen. Sve ljude koje poznajem a takvi su, zapravo su emotivno osakaćeni. Ne umeju da kažu ne i dobri su za sve druge, a loši za svoju porodicu. Većina obaveza spadne na ženu, jer oni nisu kući ,,rade” , dok zapravo traže sebi posao i piju. Ali nije da oni ne staju jer vole da rade. Oni ne staju jer ne smeju. Jer ako stanu, moraće da se pozabave sa tonom problema sa kojima ne umeju da se nose. Sve im je malo, procenjuju, kritikuju, kinje, sinove i ženu najviše. Zašto vam toliko očajnički treba potvrda? Da vas neko vidi i da kaže ,,vidi kako je vredan”?