Daj svoje mišljenje.
Dok se nisam preselila sa dečkom u 23 godine imala sam od roditelja vremenski ograničen izlazak. Do 18 te godine sam morala kući da budem do pola 11, posle 18 te do 12 tačno, ni minut kasnije. Moji su smatrali da posle 12 nema ništa napolju za normalne ljude, ne shvataju da se vremena menjaju. I uvek sam bila ismevana od strane društva i momaka kako sam kao Pepeljuga, kako ne shvataju zašto je to tako. E pa nisam ni ja shvatala, ali je tako moralo prosto i ne mogu da objašnjavam zašto je tako. Moji roditelji su ovako super, jednostavno su tako strogi, svaki pokušaj priče sa njima završava se tako što majka kaže ne mogu da dopustim da te odgaja ulica, nigde veze. Takođe sam uvek morala da kažem gde idem i da pitam za dozvolu, ni kod jednog momka kući nikad nisam smela da idem, to sam morala da krijem i lažem. Kućna okupljanja isto nikako, na alkohol nisam smela ni da pomislim i na izlaske.
