Daj svoje mišljenje.
Važim za namćora, a ona je znala da mi svako jutro pošalje poruku "Dobro jutro, osmeh na lice kada ulaziš u kancelariju". To mi je razvlačilo osmeh. Razgovarala sa mnom o meni, trudila se da mi bude podrška, uz nju sam bacio cigarete, devojka koja je sličnih stavova i razmišljanja kao ja. Plus prelepa. Devojka sa kojom sam se samo dopisivao je bila neko kome je stalo do mene. Počeo sam da je kuliram, da nestajem po sedam dana, pa da joj pišem. Lagano se udaljavala iako znam da je želela vezu sa mnom. Sticajem poslovih okolnosti čujemo se svaki dan, ali razgovor je hladan sa njene strane, a i ja glumim. Samo što joj ne spavam na instagramu, čitam stare poruke. I pitam se koji mi je bio da se udaljim od nje početkom meseca. Da nevolja bude veća, prošle sedmice sam imao šansu da joj se javim opet ali nisam. I dalje razvučem osmeh kada god se čujemo zbog posla. Ne znam šta da radim.
