Bili smo drugari, pa onda kolege. Bio je moj oslonac, moj prijatelj, neko u koga sam se klela. Sve do dana dok nije stigla informacija o unapređenju. Njegovom. Prestao je da kontaktira sa mnom, javljao se samo kad mu nešto treba. Onda sam ja prestala da se javljam njemu. Kad mu zatrebam uvek sam bila zauzeta drugim i nisam mogla. Pričao je svašta o meni. Ono najgore… ćutala sam. I nastavila da ćutim. Danas je stigao mail da odlazi iz firme. Ja ćutim. Svejedno mi je. Bio ili otišao… a to je čovek sa kojim sam 10 godina doručkovala, svako jutro. Vrlo često sam spremala nešto mužu, deci, sebi… pa spremim i njemu, uvek. Al eto nisam dobra. Al svejedno mu je. U stvari, super mi je jer mi je svejedno.
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1768 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 35 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž ima sina iz prvog braka, koji već godinama studira u Kanadi. U Srbiji ima svoj stan koji izdaje (majka mu živi u Nemačkoj). Sada završava studije i planira da se vrati ovde, ali planira da živi sa...
odobravam 1347 • osuđujem 60 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4065 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
