Nikad svojim roditeljima ne pričam da mi nije dobro dok ne postane ozbiljno. Razlog tome je što mi nikad ne veruju, a posle se čude što sam im prećula.
U školi kad dobijem neku negativnu ocenu ili slabiju ocenu, na fakultetu kad padnem ispit, to su najstrašnije uvrede na moj račun. Dok kod moje braće i sestara je sve moglo. Kad dobiju negativnu ocenu onda su puni razumevanja, brige, pa što pa kako itd.
Dođe mi da se pokupim, odem i više se nikad ne vratim i ne javim.
Ostavi svoj komentar
#338
Jedem porodični sladoled i na porodicu ne mislim.
odobravam 1768 • osudujem 829 • komentari 26
Detaljnije
Ispovest dana
Nakon završenog doktorata sam pozvala drugaricu u grad. Nismo se vidjele izuzetno dugo i mislila sam da ovo može biti jedna lijepa prilika. Da se zaista vidimo, umjesto da slušam kako se moramo vidjet...
odobravam 35 • osuđujem 366 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Muž ima sina iz prvog braka, koji već godinama studira u Kanadi. U Srbiji ima svoj stan koji izdaje (majka mu živi u Nemačkoj). Sada završava studije i planira da se vrati ovde, ali planira da živi sa...
odobravam 1347 • osuđujem 60 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4065 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
