Tokom rata tata je ušao u hrvatsku kuću sa naređenjem da ne ostane niko u toj kući. Kada je ušao vidjeo je baku i dete sa poteškoćama i život mu se zgadio. Pomogao im je da se sakriju i ako je imao drugo naređenje. Nadam se da su ti ljudi danas živi i zdravi, a ja sam ponosna na mog oca.
Ostavi svoj komentar
#157
Nekad u autobusu uporedjujem velicinu glave sa drugim ljudima!o.0
odobravam 763 • osudujem 1527 • komentari 30
Detaljnije
Ispovest dana
Predajem engleski u osnovnoj školi od prvog do četvrtog razreda i najlepši osećaj mi je kada me učenik/ca iznenada zagrli, obično na kraju časa ili u prolazu. Relativno sam mlada. To mi uvek popravi d...
odobravam 257 • osuđujem 17 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Ne pričam sa bratom već godinu dana jer me je pitao da mu pozajmim novac (oko 3-4 hiljade evra) kako bi mogao sa vjerenicom da ide na putovanje, pritom ni on ni ona ne rade nigdje. Od svoje djece da o...
odobravam 1457 • osuđujem 32 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
U nastupu besa dečko s kojim sam živela 3 godine me je udario...pogledala sam ga, uzela njegovu ruku, poljubila je i nastavila da sedim i gledam u njega. Malo je reći da je bio iznenađen. Ceo dan i c...
odobravam 2214 • osuđujem 112 • komentari 0
Detaljnije
