Daj svoje mišljenje.
Sa jedne strane želim da pravimo svadbu, ne mislim da moraju svi tradicionalni običaji da se ispoštuju već želim da napravimo proslavu sa prijateljima, rodbinom, kolegama, da se lepo proveselimo i obeležimo to. Ali onda se setim koliko je moja porodica nesložna, specifična, koliko od svega naprave stres i tenziju i više nemam želju za tim. Ako ne pravim osećam da će mi biti žao zbog toga i da nikad to prežaliti neću, a ako pravim mislim da ne mogu čak ni da se pripremim na to šta sve može da me očekuje sa mojom porodicom i koliko u svim pripremama mogu da mi ogade ne samo svadbu već ceo život nadalje. Nisu oni loši i ništa ne bi namerno radili jer znam da im je moja sreća važna. Jednostavno takva smo nesložna porodica, svako neki inat tera, uvek se koristi prilika da se potegnu teme od pre trideset godina i da jedni drugima nabijaju na nos neke odluke, nisu baš smireni ljudi, šta više veliki živci i stalno pod stresom koji ne znaju da kontrolišu. Šta činiti?
