Daj svoje mišljenje.
Prestala sam da volim muža i zato želim da ga ostavim. Ne znam kako da mu to kažem. Zaista je dobar i ništa nije zgrešio. Lep je, ambiciozan, duhovit, pažljiv ali me više ne puca hemija. Počela sam da primećujem druge. Kao da mi se desilo da sam promenila ličnost. Neću kao neke drugarice, koje isto imaju poželjne muškarce i ne vole ih, da izmišljam da je ovakav i onakav, da ga blatim. Mislim da je osetio da se hladim. Zasićenje. Kada mi to spomene, iznerviram se jer je to istina i vičem. Uhvatila sam sebe da sam počela i da ga zezam, što nikako nije dobro. To je možda moj odbrambeni mehanizam jer sam situacijom kao takvom "prisiljena" da budem sa njim. Nadam se da će shvatiti iz svega i otići od mene. Ali, opet, nekako sam i navikla na njega. Psihološkinja mi je rekla da je to samo uobičajena navika kao i prema kućnom ljubimcu i da će to proći, da ću se energetski napuniti kada ga ne bude više bilo u mom životu. Želim mu sve najbolje, ali i da se što pre ovo završi. Hoću razvod.
