Ispovesti

Sad sa 32 mogu sa sigurnošću da tvrdim da sve mogu da prevaziđem kada sam mršava i imam para. To je moj oslonac za sve. Ne, nemam savršeno telo, nos mi nije lep prema standardima lepote i imam dosta mladeža npr, ali se trudim da se ne opterećujem time. Međutim, da se ugojim ili da moram da se štrecam hoću li imati novca, to me izbacuje iz ravnoteže, kao da mi je neko izmakao tlo pod nogama. I kad sam studirala i kad bi bili periodi da se ugojim, prvo je neophodno da se dovedem u red fizički, pa onda mogu da učim. Isto tako sada zavisim od toga da imam dobro plaćen posao. Ako mi se čini da ne zarađujem dovoljno (desilo mi se samo jedanput doduše), sve mora da stane dok ja ne pronađem bolji ili dodatni posao. Možda bi to trebalo rešavati sa psihologom, ali ja se lično ne osećam toliko nesigurno sad kad sam ustanovila obrazac.