Daj svoje mišljenje.
Tesko mi pada što nemam nijednu prijateljicu, barem jednu onu pravu. Imala sam prijatelje, ali život vas odnese na druge strane i to tako propadne. Imala sam prijateljicu sa kojom sam se družila od malih nogu, ceo život. Ne družimo se više, ja sam se preselila u drugo mesto i prestalo je druženje. Imala sam i prijateljice iz srednje, isto vremenom prestajalo druženje i to je to, svako na svoju stranu. Kako sam se udala i preselila prosto u ovom mestu ne znam nikog i nemam prijatelja, u komšiluku sve stariji ljudi. Imam jednu drugaricu sa kojom se samo čujem povremeno, ali ni sa njom se ne družim jer ne mogu da stignem od bebe, a ona živi u drugom gradu tako da je maltene nemoguće. Ceo dan provedem u kući, izađem malo da prošetam sa bebom, do radnje i to je to. Preko vikenda sa mužem negde i već me ubija ta rutina. I još nemam posao jer muž zarađuje dobro pa ne moram da radim dok beba ne poraste. I okej mi je da se posvetim detetu, želim to ali u isto vreme želim da odem malo od kuće, da imam neki posao.
