Daj svoje mišljenje.
Zaljubila sam se u njega iako sam od prvog trenutka znala da će svi biti protiv. Bio je Rom. Za mene je to značilo čovek sa najvećim srcem koje sam ikada upoznala. Za druge – razlog za mržnju i podsmeh.
Moji roditelji su odmah zabranili da ga viđam. Društvo me počelo izbegavati, rugati se i ponižavati. Kad bismo izašli na ulicu zajedno, šaptali su, dobacivali, smejali se. On bi me samo uzeo za ruku i rekao:
Pusti ih, to su mali ljudi. Sastajali smo se krišom, uveče, kod starog mosta. Tamo smo se smejali, planirali, obećavali da ćemo pobeći negde daleko gde niko neće gledati boju njegove kože. Ali pritisak je postajao sve veći. On je trpeo uvrede, ja suze. Jedne večeri došao je ćutljiv, pogled mu je bio prazan. Rekao mi je: Ne mogu da gledam kako te lome zbog mene. Molila sam ga da ostane, govorila da mi niko osim njega ne treba. Samo me poljubio i otišao. Sutradan nisam mogla da ga nađem. Treći dan sam saznala – otišao je odavde. Niko ne zna gde. Nije mi ostavio ni poruku.
