Daj svoje mišljenje.
Moram negde ovo da kažem.
U braku sam 19 godina. Volim svog muža, nikad ga nisam prevarila, ma čak ni ponizila. Bila uvek tu i kad je dobro i kad je loše, sad je našao drugu i želi novi život. Prihvatila sam to, šta mogu, ali kako emotivno da odem od njega, volim ga još uvek, fizički ću nekako, a kako emotivno. Stekli smo za to vreme, nije previše, dovoljno je, sad mi žao to da delim parčam, otišla bi samo sa mojim ličnim stvrima, imamo dvoje dece maloletne. One žele sa mnom.
Nisam verovala, da ovoliko može da boli, raspadam se. Nisam ružna, čak bi mogla i reći da sam aktraktivna, često me startuju. U kasnim tridesetim sam. Da li sam kriva, što sam muža uvek stavljala ispred sebe, pumpala mu ego kad je bio na dnu, nema šta ne bi uradila za njega. Osećam se izdano, bedno, bezvredno, ne znam kuda dalje.
