Radila sam za minimalac neki glupi posao, ali meni je bilo prelepo. Nema stresa, šest sati, mogu da radim šta hoću, gledam serije i filmove, čitam knjige, pričam telefonom... Sad radim posao u struci triput bolje plaćen, ali nikako mi ne prija. Osam sati buljim u dva ekrana, ne smem da sklonim pogled, sve vreme ima posla, plus dobijam i pozive. Postoji milion nekih procedura i programa koje treba zapamtiti, a mene jednostavno mrzi. Jako mi je naporno, svaki dan plačem, plašim se da nešto ne pogrešim i nedostaje mi stari posao i taj mir koji sam imala. Niko me ne razume, ali jednostavno pare ne mogu zameniti sreću, boli me uvo za pare ako ću se svaki dan ovako osećati.
Ostavi svoj komentar
#374
Kao mali sam na fizičkom igrao fudbal,ali kad bih dosao kuci uzmem dve stolice i cepam lastis
odobravam 2053 • osudujem 56 • komentari 21
Detaljnije
Ispovest dana
Napustila sam toksičan posao i toksičnu vezu. Nakon mjesec dana našla nov posao, bolji, sa boljim radnim okruženjem i boljom platom. Jer naravno, ne idem ispod svojih kriterijuma. Nakon raskida, ne že...
odobravam 198 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Kuma mi se naljutila jer sam otvoreno podržala njenog supruga tokom razvoda i borbe za dete. Zajedno smo studirale medicinu, ona se na drugoj godini zaljubi. Njeni nisu prihvatili vezu jer još uvek st...
odobravam 1788 • osuđujem 73 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4292 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
