Daj svoje mišljenje.
Volela bih da se nekad u životu ostvarim kao roditelj. Međutim kako živim u turističkom gradu i radim u turizmu tako da sam po celi dan u blizini tuđe dece, bojim se da zaključujem da ja to ne bih mogla. Volim decu, razumem da je za njihov razvoj važno da se igraju i komuniciraju, nisam od onih što bacaju urokljivo oko čim se neko dete čuje. Ali brate, ti zvukovi koje deca prave, nemaju NIKAD pauzu. Znači tipa ako neko dovede dete u restoran i sedi 2h, cela 2h od početka do kraja dete pravi neki vid povišenog, repetetivnog zvuka. Na plaži, 3/4h zvuka. Ja sam senzorno osetljiva i onda mi dođe da iskočim iz svoje kože, iako kao što rekoh ne osuđujem nego podržavam da se deca raduju životu. I onda vidim njihove roditelje, i shvatim da ću ja bar na kraju te smene ili te plaže poći kući i organizovati sebi senzorni predah, a oni to isto vode doma do kraja dana...i tako svaki dan ceo dan...ima li ovde senzorno osetljivih roditelja da podele svoje iskustvo kako navigiraju sve to?
