Ispovesti

Nekoliko dana sam otišla kod svojih. Mislila sam da smo kao porodica složni i vezani emocionalno. Ali posmatraćuji druge porodice došla sam do zaključka da smo mi mnogo toksični. Za čas se posvađamo. Stalne kritike, prigovaranja, upoređivanja. Imam djete i sad drugačije gledam svijet. Sjećam se sebe kao djeteta. Šta god bi napravila ne valja. I sad pokušavam zdravo hraniti djete, a oni kako ona žena daje i sokiće i nahrani je plazmom da vidiš kako jede njena mala. Moja jede ali kuhano, zadovoljna sam. I ni to im ne valja. Dok čistim, raspremam niko ne vidi. Jesam li sjela, ti si stalno na telefonu. Pribadanja prikrivena. Kad odg počnu da plaču i opet ja kriva. Preloše se osjećam. Ne mogu bez njih, a ni sa njima. Znaju biti dobri, ali znaju i ujesti za srce. A ne mogu dugo da šutim prsnem i svako dobije svoje.