Ispovesti

Imam 47 godina, jak kao konj (tako se kaže), ustao na posao, radio, taj dan kovao pet planova, a imao ih stotine, dvoje djece, kuću izgradio, žena radi, poprilično idilično, vozim auto i kočim, auto ne staje, rekoh kočnice otkazala, potegnem ručnu, stanem na 1 cm od auta ispred..........stišćem kočnicu da vidim radi li.....ne lezi vraže, ne radi ali moja noga :-( .....ubrzo ne radi ni desna ruka i počinje da trni desna strana lica. Nadljudskim naporima vozim auto 500 m i parkiram, gasim auto i shvatam da umirem...ne razmišljam ni o sebi ni o roditelju, bratu, ženi samo mi slike djece pred očima......jel moguće da ih nikada više neću vidjeti, sad kad im najviše trebam (3 i 5 razred), da je došao taj momenat kojeg se svi plašimo........nastaviće kasnije jer suze mi idu.....