Prije par mjeseci smo dobili bebicu. Suprug radi a ja sam 24h sama sa bebicom. Pokušava on da mi pomogne kada dođe sa posla ali sam konstantno sama i svaki dan je na neki način preživljavanje. Pomoći od porodice nemamo jer živimo daleko od svih. Osjećam se premoreno i užasno sam nenaspavana. Teško mi je da izlazim u šetnje sa djetetom jer svakako nemam snage da hodam po stanu a kamoli napolju. Ako moram do trgovine dijete nosim sa sobom a i to mi je naporno. Ne znam da li je svima ovako, ali morala sam ovdje podijeliti. Nadam se da će se uskoro stvari poboljšati. Jednostavno trpim i čekam da prođe. Postporođajna depresija nije, jer sam dosta upućena u tu temu.
Ostavi svoj komentar
#308
Minut, dva pre nego što stigne račun, ja klisnem u klonju i ostavim drugare da reše situaciju.
odobravam 792 • osudujem 4570 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
U braku sam već 23 godine i to sa ženom koja ne stari, prirodno lepa kulturna a i dobra mater našoj deci koja su već odrasla. Ja onako prosečan i nema srećnijeg čoveka od mene kad čujem kako je hvale,...
odobravam 354 • osuđujem 25 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Debela, debela, smršaj, ne žderi… i tako par godina više gladna, dok mi nije otkriven moon face, visok nivo kortizola, hipotiroizam, pcos, visok krvni pritisak…. sve posle neuspelih IVF. Privatno i po...
odobravam 1689 • osuđujem 57 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Moja majka je preminula na porođaju. Do šeste godine sam živela sama sa ocem, kada se on ponovo oženio. Svi su govorili da će "maćeha" biti loša žena. A onda je došla ONA. Žena koja mi je postala MAMA...
odobravam 3383 • osuđujem 26 • komentari 0
Detaljnije
