Imam socijalnu anksioznost još iz najranijeg detinjstva, koja se samo pogoršala u periodu osnovne škole zbog ismevanja i izbacivanja iz društva od strane vršnjaka. Sada sam na fakultetu i definitivno bolje, mogu krajnje normalno da se socijalizujem, imam dosta prijatelja, čak sam i u vezi, međutim i dalje imam problem s time da prva prilazim ljudima. To mi neprirodno dolazi i imam strah da budem odbijena. Nervira me kada nekome kažem da nisam sigurna u nešto, i oni mi samo smoreno kažu "pa što ne pitaš", "pa pitaj (tog i tog)" , "priđi i pitaj" i slično. Jeste logično, ali osećam neku blokadu u mozgu kad treba to da uradim, kao da mi nije instinkt, kao da je čudno ili pogrešno, iako je najnormalnija stvar.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1746 • osudujem 9235 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Često čujem od starijih ljudi kako se žale da imaju nezahvalnu decu, kako su otišla, ostavila ih i ne brinu o njima. A niko od njih da kaže da šta su oni činili svojoj deci da je dovelo do toga. Mene ...
odobravam 257 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako...
odobravam 43 • osuđujem 1681 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 858 • osuđujem 1794 • komentari 0
Detaljnije
