Daj svoje mišljenje.
Imam nazovi drugaricu. Šlepa se uz naše društvo, našao je drugar negde po fakultetu, te ušla u društvo. Naporna, ali ima masu para, tata joj budžovan veliki. Slabo viđa majku, oca, ima veliki stan blizu faksa. Ponekad tu odspavamo ili imamo sedeljku. Bude i gotivna nekad, ali sama je nikad ne bih odabrala. E sad..ona drži moralne pridike svojim roditeljima kako je zanemaruju, oduvek, kako nemaju vremena za nju, a ni za decu iz drugih brakova, te polusestre joj dolaze ponekad, razmažene klinke... Stani, devojko, imaš studio stan, galeriju, ko tri naša stana, samo za sebe, garderober ko sobu, misliš da tvojim roditeljima pada s neba?! Počne da kuka kako su nama roditelji posvetili vreme, ona bi bila bolja osoba da živi skromno kao mi, blabla, a onda izvadi ajfončinu od 1500e i zivka dostavu ili neke važne ,tatine' ljude da joj završe nešto. Ja ne znam da li ona glumi da nas ojadi što mi nemamo ili zaista se oseća prazno, pa juče mi dala torbu punu nove šminke, nisam smela mami na oči s tim!
