Daj svoje mišljenje.
Nikada ne mogu da prebolim što sam morao napustio svoju zonu komfora, i da se oženim sa njom i sada čekam blizance. Godinama sam bio sam, nisam ni posao imao, pa zasto sam morao da pristanem da budem sa njom i da narušim svoju zonu komfora, jedino sam se nervirao što nemam posao a nisam trebao. Izađem vikendom u grad, spavam do 9 ujutru posle gledam po netu šta ima i tako prolazilo vreme. Od kad sam sa njom umro mi otac, ona u to vreme provodila vreme kod mene, sad ostala trudna i adio zono komfora.
