Daj svoje mišljenje.
Po prvi put sam upoznao finu, normalnu, dobru, staloženu devojku u svojih 30+ godina, totalno suprotnu od svake sa kojom sam bio, zapravo ono što sam i tražio. Ja sam inače zatvoreniji, ne pokazujem previše emocije, delujem ozbiljno (ljudima koji me ne znaju i nisu mi previše bliski) i navikao sam da bivše devojke uvek gotovo budu otvorenije, emotivnije, pričljivije, itd. Stvar je što su iste bile i opičene i toksične, shvatio sam da to više ne želim.. međutim ova sad je pasivnija čak i od mene, jako rezervisana, uvek moram biti inicijator svega, deluje previše stidljivo, mi se posle nekoliko meseci poznanstva i dalje poljubimo na blic kao da smo deca, o nečemu više da ne govorimo. Komunikacija se više zasniva na porukama jer nismo u mogućnosti da se viđamo svakodnevno, pričamo samo o svakodnevnim stvarima, nema otvorenosti, komunikacije o svemu i svačemu što mi je bitno i na šta sam navikao. Sviđa mi se njena dobrota, kao i izgled, ali sve ostalo ide jako traljavo. Dati šansu?
