Ne razumem kako su ljudi u nekom poslu spremni da rade džabe, bez ikakve zarade, ili možda sa nekom minimalnom. Kako te nije žao svog vremena, rada, nogu, ruku, muke koju si uložio da nešto napraviš da bi na kraju zaradio cifru koja je donekle smešna. To nisu u pitanju minuti rada, nego sati i sati i ako ja ne cenim svoj rad kako će drugi? Neću imati kupce? Pa i ne moram, ne moram ni da radim ono što ljudi žele a nisu spremni da plate. Zapravo, plaćali bi oni kada bi svako dovoljno cenio svoj rad onako kako treba, ovako naravno da za onog ko ga ceni pomisle da je lud i odu kod onog ko ne ceni ni sebe ni svoj rad.
Ostavi svoj komentar
#365
Ako ne olizem poklopac od vocnog jogurta ne racunam da sam isti pojeo :)
odobravam 1168 • osudujem 51 • komentari 16
Detaljnije
Ispovest dana
Mama mi je umrla kad sam bila vrtićke dobi i uvijek smo bili samo tata i ja. Mamu znam sa slika, ali je se ne sjećam. Kad sam ja imala 16, tata je bojažljivo priznao da mu se sviđa kolegica s posla, j...
odobravam 479 • osuđujem 7 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Došla sam sad sa posla kući i počela sam da plačem od muke. Ne, nemam težak posao. Plačem što nisam zavrišla taj fakultet već odustala. Ne, ne patim od kompleksa. Plačem jer mi je muka od prostih ljud...
odobravam 1227 • osuđujem 123 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila roko...
odobravam 72 • osuđujem 3768 • komentari 0
Detaljnije
