Daj svoje mišljenje.
Moram nešto ovde da priznam što mi je na duši. Pre par godina dok sam bio siromašni student bez prebijene pare, pisao sam ovde o tome, kako sam frustriran zbog toga što nemam novca itd. Tada mi je 4000 dinara u džepu bilo wow i osećao sam se moćno kad idem u kupovinu "punog novčanika", tako sam to doživljavao tada. Sada imam posao i dobru platu, odavno sam zaboravio kako je to imati par novčanica u novčaniku jer je sada pun, ne gledam toliko cene kad kupujem u marketima i generalno se osećam da imam dosta novca i ne brinem o tome. Ali sam sada toliko nesrećan jer sam ostao bez devojke koju volim (razlog je loša komunikacija i nerazumevanje) i sada mi džabe i novac i sve kada se unutra osećam prazno. Tu prazninu pokušavam da upotpunim kupovinama gluposti, kupujem sebi knjige, hranu, dekoracije za stan ali to me samo privremeno zadovolji i ja se vrlo brzo opet osećam usamljeno i tužno. Emotivan sam i sad dok ovo pišem, oči su mi pune suza...Novac definitivno ne donosi sreću, verujte mi.
