Daj svoje mišljenje.
Pojavio se niotkud, kao sudbina, isprva odlučan i ubedljiv, govorio u budućem vremenu, a onda ispario sa lakoćom, tom istom odlučnošću s početka. Ja nisam bila odlučna, glumeći ravnodušnost iz straha, ali nisam imala to nešto, dovoljno da bi ostao i pokušao, i i dalje se pitam ponekad šta je falilo, zašto nisam bila dovoljna, najlepša, pametna, često to čujem, a i da je tačno, šta vredi lepota, poželela sam sebe iz tih praznih priča, sebe u tvom naručju, i bio si ispred mene, i pitam se posle svega postoji li zaista razlog za sve što nas zadesi, naizgled bezazlene događaje koji nas potajno poremete i nagnječe srce, zašto baš ti ljudi kojima je tako lako otići probude u nama nešto?
Nisam otišao ja nikad od tebe, uvek sam tu, znaš i sama.
Glumika si ravnodušnost, povređivala si me time iz dana u dan.
Bolelo me je to.
Imaš ti sve što je potrebno draga, samo trebaš da skupiš hrabrosti da slediš svoje snove, ako smo to mi.
Samo je dovoljno da pošalješ jednu poruku i eto nas opet zajedno.
