Daj svoje mišljenje.
Udata deset godina. Mislim o prvoj ljubavi iz srednje škole često. Znam i broj napamet iako sam ga izbrisala posle nekoliko meseci veze na fakultetu, za njega sam se i udala. Imam potrebu da sednemo i ispričamo se, da kažem šta sam osećala. Poprilično sam sigurna da je bilo obostrano ali je svako imao svoje društvo drugog ranga popularni-nepopularni. Zapravo, on je bio potpuno normalan u mom društvu ali se sa popularnima družio prvenstveno i tada nisam postojala. A nasamo ili u "običnom" društvu su bile varnice. Tek tako ga se setim. Bez nečega što bi me podsetilo na njega. I ne želim da kvarim ničiji brak ali moram da kažem šta sam osećala tada i da stavim tačku na to. Nekako smo se razumeli, bez previše reči. Kada smo se vraćali kući nasamo, a što je bilo par puta za 4 godine, hemija se osećala i uzajamno poštovanje i razumevanje. Često me je zezao, a desilo se i "branio" od par momaka koji su mi prilazili. Ja nisam ni sa kim bila jer sam za njim patila. Delim jer mi je teret na duši.
