Ispovesti

Dok nisam mogla da priuštim više, bilo me je jako sramota ako bih često nosila jednu istu garderobu, ili da me neko vidi da ulazim u second hand radnje, ili što su mi čarape pocepane. Sad kad stvarno mogu da priuštim bukvalno bilo šta (u granicama razuma) nosim jedno te isto jer mi je to najudobnije, iako imam mnogo više u ormanu. Muka mi je kad treba da odem da kupim sebi nešto novo za neku proslavu, pa često oblačim isto više puta. U second hand idem jer mi je zabavno i često nađem nešto što mi se baš svidi, čak i zovem koleginice da idu sa mnom. Čarape su mi nekad i iscepane, ali jedva da primetim to. I neverovatno mi je koliko je sve u glavi. Mislim da ljudi oko mene ni ne primećuju, ali i da primećuju, nekako me je baš briga.