Stanujem vrata do vrata sa komšijom koji tone u demenciju. Samo u poslednjih nedelju dana, zvonio mi je na vrata više od dvadeset puta. U prvo vreme sam otvarala vrata i čula najneverovatnije priče njegove uobrazilje, a poslednjih par dana sam prestala. Pravim se da nisam tu. On zvoni, kuca, malo pre je uhvatio kvaku i pokušavao da otvori vrata pošto se nisam oglasila kada je zvonio. Nije hteo da mi da broj telefona svoje ćerke, za koju ne znam ni da li je svesna očevog stanja, niti da li ga obilazi. Teško mi je i žao i neprijatno, znam ga skoro 20 godina i bio je baš pristojan čovek. Trebalo bi ga voditi kod lekara, trebalo bi neko da brine o njemu. Zaboraviće da isključi ringlu, otićiće do prodavnice i neće znati da se vrati.... Da li da zovem socijalnu službu?
Ostavi svoj komentar
#247
Jednom sam, cekajuci red u supermarketu, veoma intenzivno prdnuo. Ljudi su pomislili da je negde iscureo amonijak i poceli da beze iz supermarketa.
odobravam 10823 • osudujem 472 • komentari 27
Detaljnije
Ispovest dana
odobravam • osuđujem • komentari
Detaljnije
Ispovest nedelje
Dragi moji, ja sam muškarac sa stopostotnim invaliditetom i za kretanje se služim aktivnim invalidskim kolicima. Nisam došao ovdje kukati o tome kako mi je teško, dapače, došao sam se pohvaliti jednom...
odobravam 448 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Dragi moji, ja sam muškarac sa stopostotnim invaliditetom i za kretanje se služim aktivnim invalidskim kolicima. Nisam došao ovdje kukati o tome kako mi je teško, dapače, došao sam se pohvaliti jednom...
odobravam 448 • osuđujem 15 • komentari 0
Detaljnije
