Ispovesti

Imam jedan problem, koji je za mene vrlo ozbiljan. Stvar je u tome što mi je skoro sve što ne valja smešno. Kad god su neke ozbiljne situacije, imam osećaj kao da u momentu poludim i ne mogu da kontrolišem smeh. Nije to neko urlanje od smeha, da neko ne pomisli, već se stiskam, sakrivam se, a jedva to kontrolišem. Npr kad mi je deda umro, mene je uhvatio neki nenormalan smeh, smejala sam se i tad, a i na sahrani i ubila me je sramota. Kad god se namesti neka situacija koja nije smešna, ja ne mogu da se suzdržim. Ne radim ovo namerno i svesna sam da te stvari nisu smešne, već kao da me neka nervoza i trema uhvati, a smeh me oslobađa toga na neki način. Takva mi je i baba, odmalena. Ne znam šta je ovo. Nisu mi baš sve ozbiljne situacije smešne, ali većina jeste. Bože me sačuvaj, sama sebi se čudim, nema potrebe da mi sad pišete nebuloze.