1995. godina. U moje selo se doselilo mnogo izbeglica, među njima i jedan dečak koji je dve godine kasnije pošao sa mnom u prvi razred. Družili smo se sve vreme, na polugodištu mi je rekao da se seli jer je njegov otac dobio bolji posao u drugom mestu. Plakao sam kao kiša, iako sam bio dete znao sam šta je drugarstvo, pravo drugarstvo. Kako tada nije bilo mobilnih, fejsbuka i ostalog nisam mogao da stupim u kontakt sa njim nikako. Vreme je prolazilo, više puta sam se raspitivao za njega, ali ništa. Vremenom odlazim na studije u Novi Sad, posle par meseci na jednoj stanici prilazi mi lik sa pitanjem: ''Druže ja sam ovde novi, aj mi reci koji bus ide za... '' i tu nastaje muk, zagrljaj i bezbroj suza, to je bio on, drugar moj!
Ostavi svoj komentar
#177
Na ispitu iz mate koristim digitron čak i za računanje 1+3 .
odobravam 1688 • osudujem 141 • komentari 54
Detaljnije
Ispovest dana
Ja od devojaka očekujem da ima vrhunski fizički izgled, dakle seksipilno i prelepo lice (ono da se smrznem kada me odlučno pogleda), zgodne noge, izraženu i oblikovanu zadnjicu, grudi ne moraju da bud...
odobravam 29 • osuđujem 274 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Mom dečku su počeli da smetaju moji nokti. Ceo život imam skroz kratke, lepe, isturpijane i uredne nokte. Kako na rukama tako i na nogama. Pre neki dan dečko mi kaže kako mu smeta to što nemam urađene...
odobravam 1394 • osuđujem 63 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Nedavno smo dobili novog kolegu. Dečko se doselio u trošnu kuću od preminule bake i nije htio da je prodaju zbog uspomena. Par kolegica i kolega se podsmjehuje u kantini kad ga nema jer zna doći dva-t...
odobravam 4277 • osuđujem 33 • komentari 0
Detaljnije
