1995. godina. U moje selo se doselilo mnogo izbeglica, među njima i jedan dečak koji je dve godine kasnije pošao sa mnom u prvi razred. Družili smo se sve vreme, na polugodištu mi je rekao da se seli jer je njegov otac dobio bolji posao u drugom mestu. Plakao sam kao kiša, iako sam bio dete znao sam šta je drugarstvo, pravo drugarstvo. Kako tada nije bilo mobilnih, fejsbuka i ostalog nisam mogao da stupim u kontakt sa njim nikako. Vreme je prolazilo, više puta sam se raspitivao za njega, ali ništa. Vremenom odlazim na studije u Novi Sad, posle par meseci na jednoj stanici prilazi mi lik sa pitanjem: ''Druže ja sam ovde novi, aj mi reci koji bus ide za... '' i tu nastaje muk, zagrljaj i bezbroj suza, to je bio on, drugar moj!
Ostavi svoj komentar
#274
Kad nadjem dlaku u jelu nastavim da jedem bez problema
odobravam 1175 • osudujem 372 • komentari 37
Detaljnije
Ispovest dana
Drugu koji ima četvoro dece, u vreme kovida kad je ostao bez posla, par puta sam pomogla kad je bio u problemu sa novcem, i zaboravila na to. Bile su za mene male sume novca, nekoliko hiljada dinara z...
odobravam 472 • osuđujem 5 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Da, žena radi sve po kući i ja ništa ne diram, ali na poslu radi fiksno radno vreme, sa nižom platom sa kojom može da plati samo račune i hranu. Ali radi i bez stresa, a ja radim 12-16h dnevno, pojede...
odobravam 148 • osuđujem 1707 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Kolegica iz ureda jučer obranila diplomski rad i s obrane se vratila nazad na posao. Inače jako draga djevojka, ali povučena i sramežljiva. Donijela je tortu i piće, mi smo joj kupili cvijeće i, narav...
odobravam 2648 • osuđujem 48 • komentari 0
Detaljnije
