Ulazim u poštu da platim ratu za ekskurziju, a ispred mene mala bakica sa maramom, onako seoski, skromno obučena. Dolazi ona na red hoće da podigne muževu penziju jer je on bolestan i ne može da ustane iz kreveta, a radnica na šalteru počinje da urla na nju kako ne može ona da podigne, da treba muž da joj dođe lično, ne zanima je ništa. Baka onako tužna skloni se sa strane i čeka u nadi da će neko da joj pomogne, a radnica nastavlja rečima: "Baba idi kući nećeš da dobiješ pare", u tom trenutku bakica je zaplakala i izašla lagano. Došlo mi je da preskočim onaj šalter i išamaram onu drsku radnicu pošteno. Eto koliko su danas ljudi postali ljubazni.
Ostavi svoj komentar
#85
Nekad stvarno uzivam da slusam Justina Bibera, mogu da ga slusam satima, pogotovu pesmu Never say never. Je l sam mnogo grešan?
odobravam 3959 • osudujem 7687 • komentari 346
Detaljnije
Ispovest dana
Odrasla sam u normalnoj, funkcionalnoj porodici u kojoj su majka i otac ceo život delili sve kućne obaveze. Od kad sam bila u vrtiću sećam se da mi je tata pravio večeru, da je mom bratu menjao pelene...
odobravam 173 • osuđujem 11 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam dosta mladih mama u kolektivu. Skoro svaki dan izlaze sat i više ranije da kupe decu iz vrtića. A izlaze i u toku smene kad im nešto treba. Znam kako je moja trčala s posla po mene, razumem ih i ...
odobravam 2302 • osuđujem 622 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Imam dosta mladih mama u kolektivu. Skoro svaki dan izlaze sat i više ranije da kupe decu iz vrtića. A izlaze i u toku smene kad im nešto treba. Znam kako je moja trčala s posla po mene, razumem ih i ...
odobravam 2302 • osuđujem 622 • komentari 0
Detaljnije
