Daj svoje mišljenje.
Jako mi je žao zbog onog što sam bila u osnovnoj školi. Nezainteresovana i nezrela devojčica koja nije shvatala da će joj ti poslednji razredi presuditi kojim će putem ići u životu. Većina nas to ne želi da prihvati ali verujte mi, što pre prihvatite to ćete bolje uspeti. Nikad ništa nisam učila, bio mi je cilj da se družim sa klošarima, da budem kao neko i nešto a ustvari sam bila niko i ništa i ako ne uspem to da promenim, ostaću niko i ništa.. Samim tim kako nisam učila i kako mi je uspeh bio srednje žalostan, upala sam u loš smer i u loše odeljenje.. Odjednom, iznenada, u meni se stvori želja za učenjem, da uspijem, da budem bolja i da se izdvojim.. Polako ali sigurno uspijevam u tome ali mi nešto nedostaje. Kako sam dobila želju da se promenim, dobila sam i želju za boljim društvom, za nekim momkom koji je obrazovan i kulturan.. Ali to je teško sada, ono što sam stvarala godinama je teško izbeći sada.. Zato verujte mi, na vreme učite i družite se sa ljudima koji žele da postanu nešto jer ćete se kad tad pokajati ali će biti kasno za neke..
