Moj dečko, taksista, dobio je otkaz jer sam ga non-stop zvala da me vozika negde u toku radnog vremena službenim autom.
Moj dečko u 2018. godini i dalje koristi telefon na dugmiće. Sramota me je kad smo u društvu i kad izvadi telefon.
Muž mi je iz Slovačke, a ja iz Srbije. Živimo u Kanadi i imamo decu. Deca pričaju samo engleski jer smatramo da im apsolutno ne trebaju ni srpski ni slovački. Totalno su nebitni jezici koji im nikad neće trebati u životu, samim tim ih ne opterećujemo i ne učimo ih tim jezicima. Svi nas zbog toga osuđuju i pričaju kako smo deci ''uskratili'' dodatno znanje, i kako deca ne znaju svoje korene... Koje znanje, koje korene? Znanje nekog totalno nebitnog jezika i korene koje svakako bolje da zaborave?
Radim u jednoj studentskoj menzi u Beogradu. Kada me nerviraju ti klinci uzmem i pljujem u svaku petu salatu, a kad sam baš nervozan u svaku treću.
Obožavam seksi djevojke sa većim grudima i dobrom guzom, a oženio sam onu koja to nema i dan danas mi to ne da mira, pa malo malo gledam druge djevojke. Razapnite me, nisam loša osoba, ali jednostavno volim to, ali sam prihvatio ono što mi se nudi i sad mi je žao. Također druge se oblače seksi iako nemaju dobre atribute, a moja čak ni to tj. sve nekako se oblači ne baš moderno i ne zna kupiti i nositi takvo odijelo. Svaka čast, dobra je osoba, za 10, ali mi ljudi smo takav sklop da ne gledamo samo to nego i izgled i kako se oblači i slično...barem ja, ne znam za druge.
Kada mi se istroši žvaka, izvadim je, napunim šećerom i nastavim da žvaćem.
Imam devojku skoro dve godine. Na početku sam se sa njom viđao samo zbog sexa jer daje prvo veče. Sada mi po svemu odgovara samo me sramota sto je bila sa dosta njih...