Zaista je teško ostati vjeran ako nisi načisto sa sobom. Često čitam ovdje kako su se ljudi zaljubili na ovaj ili onaj način iako su u braku/vezama i prevarili partnera. Meni se 3 puta desilo da mi se neko jako sviđa iako sam u braku. Prvi put sam problem rješio tako što sam otišao iz kompanije, jer smo zajedno radili. Nove dvije (jedna je djevojka, druga udata žena) izbjegavam. Iako one žele kontakt. Sa jednom imam poslovnu komunikaciju na "Vi". Sa drugom se samo pozdravljam ujutro. Mislim, desilo se. Sviđam im se i to je očito. Isto kao što se one meni sviđaju. Ali čovječe, moja supruga je kući i nju volim. Ovo ostalo, emocije su pod kontrolom. Ako bude neka eskalacija sa ove dvije, dajem opet otkaz. Supruga mi ne zna ništa. Moje je da se kontrolišem. Isto kao i oni koji su istoj situaciji kao ja.
Sjedilo staro društvo. U jednom trenutku jedna od supruga se okreće prema jednom razvedenom prijatelju i ničim izazvana pita "Je li vrijedilo?" Razveden je jednu godinu, jer ga je supruga uhvatila da je vara i ostavila ga. Samo je kratko odgovorio "Nije ni sekunde". Nakon te večeri ostavio sam svoju ljubavnicu.
Ne razumem ljude kojima je loše u vezi, ali neće da raskinu nego se ponašaju ružno kako bi naveli drugu stranu da raskine. Koja je poenta uopšte? Ako nisam srećna ili ako mi nešto ne odgovara, raskinuću. Kao da si negativac ako raskineš vezu, a nisi negativac ako se ponašaš kao kreten.
Sutra je mužu 32. rođendan, zahvaljujem Bogu svaki dan što mi ga je podario.
Marko, volim te najviše i sretan ti rođendan !🥰
Imam kuma, znamo se od 13. godine, sada imamo 33. Ja sam upao u težak period koji je trajao 12 godina. Kad vam kažem da mi ništa nije išlo, je slaba reč. Njemu je sve išlo vrlo lako. Firma dignuta na noge, dobra žena, troje lepe fine dece. Svaku proslavu sam dolazio i kad pare nisam imao, davao poslednji dinar, radovao se svemu iako sam ja duboko patio u svojoj situaciji. Krene meni posao pre 5 godina, stigne kumov prošle. Upoznam devojku prvi put normalnu i krenem lepo s njom. Život krenuo da se slaže. Od tog momenta sve se zavrtilo. Kum koji sada mene treba da podržava, širi priče o meni, zajedljive komentare daje kad se vidimo, vređa me. Nadjačava me sa parama. Ja sedim i ćutim, procesuiram u sebi to da smo završili u mojoj glavi, i pravo da vam kažem, uvrede koje izbacuju me vise ne doticu, postao mi je nebitan.
Kaže mi tip od 42 godine da nema devojku zato što citiram: Nema ozbiljnih devojaka. Naravno da nema kad u 42 traži devojke po 15 godina mlađe od sebe a ne žene svojih godina. Mnogo su naporni takvi nazovi muškarci.
Šaljem ljubav svim majkama na svetu koje se plaše da li će njihovo dete biti zdravo kad se rodi, da li će ih voleti kad malo poraste, da li će biti dobra osoba. Mama je to, normalno je da se plaši.
Upoznao sam devojkinu najbolju drugaricu. Ona je nestvarno lepa i zgodna, i devojka se našalila i pitala me je l mi se svidela. Rekao sam da nije ništa specijalno, ali kad sam došao kući morao sam da masturbiram...
Došli smo do razvoda, jer je postalo nepodnošljivo svakodnevno toksično ponašanje i vređanje od ranog jutra, mrzovolja, uvrede. Uzmem godišnji 2 nedelje da se sredim psihički i premotam naš chat na viberu od momenta upoznavanja do danas da vidim šta sam to propustila i kad se toliko promenio. Vidim da sam bila zaljubljena i slepa kod očiju, naivna na sitne red flags. Dok smo živeli sa svekrvom bio je normalan, ljubazan, preseljenjem u inostranstvo je pokazao svoje pravo lice. Prvo gubitak trudnoće, umesto podrške i zagrljaja, pritisak da smršam i da nađem posao što pre da me ne izdržava. Nađem posao, napredujem, bolje sam plaćena od njega, kreću napadi i vređanje da mi spusti samopouzdanje. Nije to postalo preko noći već postepeno se razvijalo, kao što babe kažu da će žaba iskočiti iz vrele vode ali postepenim grejanjem će se skuvati i neće znati šta je snašlo. Pitala sam se zašto se nismo zbližili već udaljili dobila sam odgovor.
Kakav je čovek, vidi se po njegovoj ženi. Ako vidim da je žena nesređena, loše obučena, nenasmejana i nervozna - znam tačno o kakvom se čoveku radi.