Najveći kompliment koji sam dobila je bio "Ti se nikad nisi promenila, ostala si ista sve ove godine, a cijeli svijet si obišla." To je bilo od vlasnice/prodavačice u mom omiljenom malom butiku. Znamo se od moje osnovne škole (butik je blizu škole), kad sam bila jako siromašna. Kod nje sam kupovala na veresiju, na rate, jeftine stvarčice za koje nisam imala novca u toku školovanja i studiranja. Sad sam uspješna žena u 30tim godinama, lijepo živim i dobro zarađujem, nema potrebe za veresijom. Ali ništa mi nije milije nego poći u taj butik i kupiti nešto od nje i ispričati se...
Da vam razbijem iluziju o toj "patnji za bivšima".
Ja sam jedna za kojom "pati" čovek već 30+ godina. Bili smo u kratkoj vezi u srednjoj školi, porodice nam se poznaju, nismo se nešto svađali, nismo čak ni spavali zajedno, ostali smo u kontaktu.
Ostavila sam ga jer mi je tako mladoj bilo jasno da je proračunat, da gleda samo sebe, da je prevrtljiv, da može biti dobar drug (ako se ne očekuje previše), ali da bi s njim na duže staze bio užas. Već tada je pokušavao da me udene u svoje koloseke, da mi nametne to kako bi "trebalo", da od mene pravi ono što on želi da vidi.
U međuvremenu se oženio, napravio dvoje dece, razveo, ponovo oženio, napravio još troje i - i dalje kuka i plače kad god se seti i pita me da se pomirimo.
To je samo čovek koji ne može da se pomiri da je izgubio.
Normalna osoba ne može voleti ako je ljubav neuzvraćena, to jednostavno prođe. I mene su ostavljali, patila sam, ali ovo je patologija... a najviše pate njihovi trenutni supružnici.
Daleko im lepa kuća.
Nema lepšeg osećaja nego kad posle napornog dana dođeš kući a nasmejana žena i sin čekaju. Provedeš veče sa njima u sreći. Razgrneš igračke sa kreveta i legneš srećan. ŽENE RAĐAJTE DECU, LJUDI PRAVITE PORODICE, NEMA LEPŠEG OSEĆAJA NA SVETU!
Lepo da se uvede zakonom, da su ''besplatni edukatorski programi'', pogotovo za lica bez posla i primanja, dužni da plate polaznicima, za utraćano vreme! Dosta više oduzimanja meseci/godina nezaposlenim ljudima, i davati im lažne nade, da im samo još ova obuka fali da bi došli do posla. A ovima što već naplaćuju preobuke i šta li već, zakonom uvesti da MORAJU posle da zadrže edukovane minimalno 6 meseci, na radu, za koji će imati plaćeno sve kao redovan zaposlen! Pa ako se ne pokaže, ne moraš da ga ostaviš, ti idi pa edukuj drugog i troši svoje vreme i resurse.
Mislim da moj šef ima psihičkih problema. 10 puta na dan promjeni raspoloženje, nekad je super, nekad nas mrzi i dere se na nas. Jednom je u ljutnji rekao da smo svi zamjenjivi i da ga boli briga ako svi damo otkaz. Danas sam ja dao otkaz zbog bolje prilike, a on me molio da ostanem jer imam puno posla i kratke rokove. Pa sam mu ponovio isto što je nama rekao. Neka se snalazi kako zna.
Imam momka već 3 godine i problem sa njegovim kilogramima. Da me ne shvatite pogrešno, on je relativno nižeg rasta, i kada sam ga upoznala imao je koje kilo više, što meni lično nije predstavlja problem. Dok nije počeo da se prilično goji i da "nabija" ogroman stomak. Kada je radio sistematski pregled, jetra mu je masna i uvećana, pankreas izbeledeo i ima rizik ka povišenom pritisku i dijabetesu. Krenuo je da mršavi po preporuci lekara, smršao nekih 8kg do leta, i onda se opustio, pa se ugojio duplo. I sada sam u dilemi da li da ga ostavim, jer je sve počelo toliko da mi smeta i hvatam sebe da mu non stop "prebacujem" da smrša... Ne zbog kilograma, već zbog toga što ne mogu da verujem da neko ko ima 30 godina nije odgovoran prema sebi. Znam da nije sve u fizičkom izgledu, ali to više nije stvar estetike, već zdravlja... Pritom da sam vitka devojka, treniram i donekle vodim računa o ishrani, tako da ima i sa kim. U dilemi sam da li takvi partneri sutra mogu da budu dobri očevi...
Upoznala sam super dečka, kemija odlična, tema milijun, humor isti, baš smo se fino slagali. On stariji od mene 7 godina, već prešao 30e. Pričao da želi obitelj i djecu, želi ozbiljno. Kad sam skužila da je promiskuitetan čitav život i ne vidi u tome problem (jer je solo) sve mi je palo u vodu. Žao mi je bilo jer ima jako puno kvaliteta, ali ja takvoj osobi ne mogu vjerovati. A najveći problem mi je što on u svom ponašanju ne vidi problem. Ja ispadam konzerva u ovom današnjem dejtanju očito...
Već 11 godina pozdravljam svoju decu sa "radosti moje najveće" SVAKOG DANA i završavam dan sa "volim vas beskrajno"... Život je lep, nismo ni svesni kako vreme brzo prolazi. Budite LJUBAV svetu.
Decu bih rodila samo da ima ko u starosti da me pita kako sam, a muža bih imala samo da bi mi ih napravio. Inače, u sadašnjosti mi je sasvim lepo samoj. Živim sama, odvojila sam se od roditelja, i osećaj je nikad bolji. Ne znam da li sam sebična zbog tih "planova" za budućnost iako su da kažem iz koristi a ne iz srca???
Mislim da je vrhunac ljudske zlobnosti ruganje debljim ljudima na plaži i općenito taj narativ da ljude treba biti sramota ići na plažu ako imaju višak kilograma. S obzirom da je plivanje jedno od najzdravijih fizičkih aktivnosti na svijetu, osim što sagorijeva puno kalorija, fenomenalno je za mentalno i fizičko zdravlje, a sunce koje ti daje vitamin D je također ključan za mršanje i dobro mentalno zdravlje. Ako išta, deblje ljude bi što više trebalo ohrabrivati da odlaze na plažu i plivaju.