Imam najbolju drugaricu s kojom se družim preko 10 godina. Našla je dečka pre pola godine i više se ne družimo kao pre. Ne sećam se kad smo poslednji put izašle, jer svako veče izlazi sa njim, a i kada se dogovorimo da izađemo, mora i on uvek da pođe. U svakom njenom razgovoru je on glavna tema. Kada mi je bio rođendan želela sam da izađemo da častim, ali ona je smislila neki izgovor, jer nije mogla da uklopi dečka i mene u raspored. Stvarno me je razočarala jer ako ne možeš da uklopis jednom-dvaput mesečno da se vidimo, onda smatram da ne treba ni da se družimo više.
Nikada neću razumeti zašto je mladencima skoro uvek skup fotograf za svadbu koji košta 500-600e a nije im skupa torta od 500e, muzika od 2000e, venčanica od 500e, mašnice na stolicama, itd itd da ne pominjem limuzine i ostale gluposti koje bi potpuno pale u zaborav da tog istog fotografa nema da zabeleži sve to i napravi profesionalne uspomene koje za 30 i 50 godina mogu da pokažu deci i unucima i koje su zapravo jedina stvar koja im ostaje.
Najljepša stvar je kad te muško poljubi u glavu, zagrli, pokrije. Tu staje svijet, sve ostalo nije važno.
Ladno me otpratio kolega sa instagrama bez ikakavog razloga. Hahahahaha, ok. Nisam pitala zbog čega ali mislim da je njegova devojka uzrok. Možda je ljubomorna. Jao, zemljo otvori se. Kakva nesigurnost.
Oprostio sam devojci prevaru, ona kaže da je bio samo poljubac, taj lik priča da je bilo nešto više. Oprostio jesam jer je bolesno mnogo volim i pod voz bi skočio za nju jer je nešto najdivnije što se desilo u mom životu ali nisam zaboravio. To se desilo pre 6 meseci, ja sam saznao sad, sve je priznala i do najsitnijih detalja sve rekla, da je htela da mi kaže ali da se plašila da me ne izgubi i da je pucala psihički zbog toga. Samim tim da napomenem da je osim toga što je uradila oličenje dobrote, stvarno ne mogu da opišem koliko je vredna da je neko voli. Duboka je priča jako ali sve u svemu voleo bih neko da mi kaže da li sam ja puko s mozgom što sam prešao preko toga i nastavio dalje. Moram da napomenem da se stvarno vidi da se kaje, ali da li je vredno. Da li može ljubav da nadjača muški ponos i ego. Molio bih nekog sa sličnim iskustvom za savet. Hvala!
Bratova žena se već treći put "šali", pred mojim suprugom, da moje dete od godinu dana liči na kuma. Ona je inače pričljiva i prenaglašeno ljubazna a povremeno uputi neku uvredu, sve kroz šalu. Na ove komentare za kuma, suprug i ja smo joj onako blago skrenuli pažnju da nisu OK, ali ona je od sebe napravila žrtvu, kaže da nije znala da smo tako osetljivi. Brat se narogušio na nas, gleda nas kao da smo mu ne znam šta uradili, a njoj ništa ne kaže. Ne znam šta da radim, muka mi je što uskoro opet treba da se vidimo sa njima.
Deda mi je ostavio kuću u samoj prirodi, kad bi je prodavao ne verujem da bi dobio više od 5000 evra jer nema ni turizma u tom delu, a kao što znate dedovina se ne prodaje nikad. Jedno godinu dana sam radio na obnovi kuće kako bi smestio goste koji žele da uživaju u prirodi i miru. Кuću sam podelio na 2 apartmana koja poseduje đakuzi, bazen napolju, mini salu sa sportskim rekvizitima za vežbanje i stolon za stoni tenis, apartman poseduje i par bicikala. Budući da ovde nije bio razvijen turizam uz saradnju sa državom i mojom promocijom apartmana ljudi su polako počeli da zakazuju boravak kod mene. Uredio sam dosta staza za šetnju i vožnju bibiklom, pa koje u toj rekreaciji mogoa je doći i uživati u nečemu novom. Posle nekog vrmena video sam da se još par apartmana otovrilo tako da iz sezone u sezonu rastemo a koliko sam čuo u planu je da se otovri banja, hotel i jedan restoran u blizini mog apartmana.
Ne mogu da podnesem narodnjake.
Ne vidim svrhu u toj nazovi muzici i dođe mi da zapušim uši kada je čujem na slavljima. Starogradsku podnosim, nekako je civilizovanija, ali ove naše šumadijske cajke nikako!
(Lično slušam isključivo stranu muziku, široku lepezu, od metala i klasične).
Priznala sam zubaru da mi se sviđa i sad je prestao da priča i da se zeza dok mi popravlja zube, sad je ozbiljan i sad mi se još više sviđa. 😳
Svaka čast svima ali meni ne pada na pamet da idem po dječijim rođendanima dok ne budem imala dijete. Nije bitno, prijatelj ili rodbina. Hajde prije i nije bilo toliko djece, a sada...
Pa trebala bih raditi samo poklone. Jedan prođe, eto drugog i tako. Pa još možda i za NG poklone...ma kako da ne. Neka oni uživaju, hvala Bogu imaju im roditelji mnogo više pa mogu imati šta žele. Rođendani su za djecu a ne odrasle. Ionako nisam u dobroj finansijskoj situaciji. Ovoj većoj djeci ne možeš ni udovoljiti. Danas niko ne voli sitnice, samo skupo tako da bolje ne ići nikako. A ko želi neka ide...