Ne volim prazna obećanja, a upoznala sam dosta momaka koji su ih puni. Koja je poenta govorenja stvari poput ''Jao znaš kako sam video lepu ružu danas ispred cvećare, hteo sam da ti je uzmem'' ili ''otvorio se novi kafić u gradu, baš sam hteo da te vodim tamo'' i to ostane samo na tome - HTEO SAM. Pa što nisi? Koja je poenta da mi govoriš to uopšte? I onda očekuju da ja budem oduševljena tim praznim obećanjima, nema mi logike.
Ako želite da se ponašate kao gospoda, onda se oprostite od kiča. Dakle, svedena garderoba, svedena šminka, prostojno ponašanje, nema hvaljenja jer je to neprimereno. Obratite pažnju kako se oblače i šminkaju engl princeze, a kako svetske rijaliti budale i shvatićete kom sloju pripadate.
Muva me lik koji ne shvata da nije moj tip, da mi se ne sviđa fizički. Kad mu to otvoreno kažem, on mi napiše: "Ali ti se sviđaš meni". Pa čekaj, da li i ja imam to pravo da mi se neko sviđa ili samo ti imaš to pravo? Sviđanje treba da je obostrano.
Bivši sa kojim sam bila 5 godina u vezi posle par meseci našao novu devojku koja se kako kaže ludo zaljubila u njega. Mi smo ostali u kontaktu jer mi je ostao dužan par hiljada eura za kredit koji smo podigli i vraćao mi je u ratama. Na početku je pričao da je ona divna prema njemu ali da je ne voli. Kada sam ga pitala zašto ne raskine sa njom govorio je da mu je žao. U jednom momentu je podigao kredit i odjednom mi vratio sav novac. Posle sam čula da su kupili auto koje on sa 36 godina nikada nije imao. Čula sam i da mu ta devojka pomaže da vraća kredit i da dele sve troškove. Kada smo se nedavno čuli posle godinu dana rekao mi je da će je oženiti jer ja ne mogu da se poredim sa njom zato što sam očekivala da me izdržava a ona sve deli sa njim i da je zahvaljujući njoj kupio auto, išao na more i putovanja i da ga uvek čeka spreman ručak a ja sam sve to očekivala od njega.
Kao gastroenterolog vas preklinjem da redovno kontrolište zdravlje organa za varenje. Sve mlađi i mlađi pacijenti oboljevaju ne samo od autoimunih zapaljenskih bolesti creva, već i od kancera. Svake nedelje imam pacijente u tridesetim, čak i dvadesetim sa polipima, kao predkancerno stanje, na debelom crevu. Toga ranije nije bilo. Juče nam je preminula pacijentkinka od 28 godina od kolorektalnog kancera koji se proširio na jetru i kosti, lepa kao sa piste, obrazovana, puna života. Pazite na ishranu i budite fizički aktivni. Redovno se kontrolišite. Posle 40e na svake tri godine uradite kolonoskopiju pod obavezno! Genetski screening već sada uradite, da li imate genetske predispozicije za polipe. Test nije skup, svako može da ga priušti. Isto tako sa dijabetesom. 40% stanovnika Srbije ima dijabetes ili predijabetes. Zdravlje kada izgubite, gotovo je, svi vaši snovi i nade zauvek nestaju.
Nedavno mi se slošilo, otišla sam kod lekara i dijagnoza nije tako lepa (nije smrtonosno, ali nije ni nešto što bih ikome poželela). Dok nisam isprimala terapije i malo se oporavila da mogu da radim, bila sam na bolovanju. Uredno sam regulisala doznake, obavestila šefa, koji mi je ljubazno poželeo brz oporavak, i mislila sam da je to to. Odmah po mom povratku na posao, šef postaje baš očigledno hladan i distanciran, povremeno i drzak, a ne kaže u čemu je problem. Pre neki dan me je pred celom kancelarijom povišenim tonom izgrdio kao malo dete jer nisam imala odmah pri ruci neki podatak, a ti podaci nam nikad ne trebaju hitno i nisam znala da moram da to uvek imam spremno, a da me je samo pustio da potražim našla bih za 5 minuta. Rasplakala sam se (nisam uspela da se iskontrolišem) i otišla u toalet. Po povratku svi su me čudno gledali, kao da imam kugu. Da, znam da nije trebalo to sebi da dozvolim. I da, znam da sam verovatno kriva jer me to toliko pogađa. Ali emocije su me savladale.
U vezi sam sa debelom curom, sa njom sam ušao u vezu iz inata kako bi povrjedio svoje 2 bivše djevojke i kako bi one bile ljubomorne, jer objavljujem slike na facebooku s njom, obje su me obrisale, sada se ta debela zaljubila u mene, troši moj novac, uselila mi se u kuću, živi na moj račun, ona se u mene zaljubila, sram me nje, njenog izgleda, pijenje alkohola, ne znam kako da je ostavim, zaljepila se za mene.
Mlada sam i živim u okruženju sa dosta starijim ženama. Stalno pričaju kako su im muževi i brak očajni, kako su se patile kroz život bez pomoći i novca, kako su se mučile sa decom. Onda posle ja izjavim bilo šta vezano za to kako se školujem i hoću da zarađujem, kako pažljivo biram momke ili kako ne želim decu, i odmah sledi napad na mene. Krenu da me savetuju kako treba da uradim isto što su i one, iako su nezadovoljne i neispunjene. Pa da li je njima krivo što učim na njihovim greškama? Zar žele da se i ja patim kao one? Nije mi jasno...
Najveći kompliment koji sam dobila je bio "Ti se nikad nisi promenila, ostala si ista sve ove godine, a cijeli svijet si obišla." To je bilo od vlasnice/prodavačice u mom omiljenom malom butiku. Znamo se od moje osnovne škole (butik je blizu škole), kad sam bila jako siromašna. Kod nje sam kupovala na veresiju, na rate, jeftine stvarčice za koje nisam imala novca u toku školovanja i studiranja. Sad sam uspješna žena u 30tim godinama, lijepo živim i dobro zarađujem, nema potrebe za veresijom. Ali ništa mi nije milije nego poći u taj butik i kupiti nešto od nje i ispričati se...
Da vam razbijem iluziju o toj "patnji za bivšima".
Ja sam jedna za kojom "pati" čovek već 30+ godina. Bili smo u kratkoj vezi u srednjoj školi, porodice nam se poznaju, nismo se nešto svađali, nismo čak ni spavali zajedno, ostali smo u kontaktu.
Ostavila sam ga jer mi je tako mladoj bilo jasno da je proračunat, da gleda samo sebe, da je prevrtljiv, da može biti dobar drug (ako se ne očekuje previše), ali da bi s njim na duže staze bio užas. Već tada je pokušavao da me udene u svoje koloseke, da mi nametne to kako bi "trebalo", da od mene pravi ono što on želi da vidi.
U međuvremenu se oženio, napravio dvoje dece, razveo, ponovo oženio, napravio još troje i - i dalje kuka i plače kad god se seti i pita me da se pomirimo.
To je samo čovek koji ne može da se pomiri da je izgubio.
Normalna osoba ne može voleti ako je ljubav neuzvraćena, to jednostavno prođe. I mene su ostavljali, patila sam, ali ovo je patologija... a najviše pate njihovi trenutni supružnici.
Daleko im lepa kuća.